О књизи: година / Испод крзнене капе крупне плаве очи су гледале вукодлака. Засенчени зеленом кожом, попримили су тиркизну нијансу. Орцхенок? Зашто онда тако мирише? Тако сладак... Вукодлак никада раније није срео људе и, преврћући у мислима све мирисе које је икада раније осетио, није могао ни да замисли да је испред њега мали човек. И ко је могао да замисли да овде на фарми патуљака, на смртоносно опасној територији за људе, живи људска девојка која се претвара да је орк?.